Švicarac na bičikleti

Nerva me je Švicarac s bičikletom. Nerva me je i opet me je nerva. To je ona raca ča điraje, gleda čagod ukrest, a i kojoj šinjorini se inkolat. Očale od Rajka Bana, mudantine od Spida, majica od Toma Šaltura, urešen ka kurbin pir. Sve sam gleda da se intramo po kojoj barufi, da mu nategnem mudantine priko ćiverice.

E onda je ispalo da je bi grub prima jednoj dragoj mi šinjorini. Čeka sam ka sokolić miša, i intra ga u portu. Gre on na bičikletu ka pizdun od dangube, a ja diga drob u prsi i sta ispri njega. Bez ekskjuzmi sam mu ćapa bičikletu i izguli mu je, a on je nastavi vrtit pedale još deset metri. Ča me gledaš jebenti bičikletu mu govorim. On me gleda ka puh lampadinu. Špjega sam mu ča je kolpo morto i parkira mu bičikletu u more. Ukaza sam mu ča je peščurina u temple za pizdune ča nećedu molat ženske na miru. Nisam ga bumbiža, samo sam mu strahotrepetno hiza. Iša se je bokun rasfriškat sa bičikletom pa je nauči i ča je podmornica na pedale.

Ča su me ženske gledale. Ja mislim da je zbog profinjenosti.

A da je dira Nešpulicu, ora bi dno do Biokova. E.

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here