Štorija o Šjor Farabutu

E a kako je nasta šjor Farabut. Prvo su nastale štorije koje san pisa bezveze da malo možjane lavuradu. Leža sam na kauč i timbrava slova po mobitelu, a mater mi je brontulavala da gren iškat žensku, da se vaja ženit. A ja san se ve ženi dva puta i ni mi vela priša. Nakon dva puta san poče pensat da je možda čagod i do mene? Na mater ne molaje i nema dana kad me ne goni put rive panulavat šinjorine.
Jedan put sam tako hodi nase doma iz porta i iz jednega vrtla peška pomidor. Oti meštar je meni peška ništor pa sam mu tako oprosti i odriši ga griha. Jedan mali berekin me vidi i reka mi – vi ste šjor Farabut! A baš mi se Farabut i pri tega poteza po ćiverici jerbo su u foje pizdili da sam govno iz nosa razbojničko i lupeško, pa sam pensa za se da san jušto ka farabut. Isto to popodne san intra prijateja na Vrdolca, jenu legendu iz mojega pajiza, koji mi je špjega štoriju o dva farabuta.
I eto tako Farabut se izlega.
Pasavali su dani pa sam poče pisat obo fureštima ča smo ih peškali dokli smo afitavali apartman. Pisa san o susidima i njihovin gostima, o svitu ča bi ga intra put rive i po rivi.
Zaroni san nase u spomene ka šototajer i zapisa veleti štoriji iz moje junosti. Sve to skupa je učinilo šjor Farabuta, ka i druge likove, Fanicu Sekjuriti, Nešpulicu, Juru Fekalona, Zanu Prćiguza, Debelogusca, Nosonju, Micu i druge. Biće hi veće kroz štorije koje se činidu pomalo.
Triba i njima vrimena da izrestu, ka ča triba i meni da se poučin bit bokun boji meštar od lapiša, a ne samo redikul sa conkulastim mislima.
Eto to vam je povist šjor Farabuta.

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here