PISMA Noćni vrduni

Poškurili su se boti
brodima ca se jube,
nema zog već baloti
laškale su riči grube.

Na rivi ćakulaju vali
obo dalekim rivama
slano vonjaju u kali
za dišpet mrtilama.

A ti i ja, bajna ćakula
iza starega trabakula
na posteji fortunala
pod lancunom pinjoli
dušama škrape i soli
postajemo jedna kala

A ti i ja, noćni vrduni
utekli smo i ovoj luni
na puntu ca cila bala
di se slano jube bofori
tercama buški i bori
postajemo jedna vala

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here