Nesrićo, nađi si žensku!

“Nesrićo, nađi si žensku!”, besidi mi mater jutros.

“Ma molaj me ma, tek sam se diga, ne znam di sam, triba bi opet brojat pineze namisto normabela, pust me stat dok ne dođem sebi”, govorim izlazeć’ iz kuće.

“Ma odma sad na rivu da si iša vidit jema li koja i da nisi puno bira!”

I eto me na kafi. Nije kaaafa, nego po naški kratko – kafa.

Nisam ni ja neka Visost, ali bome ni lako nać “koju”. Evo gre jedna, guzicom zadije za kolonu, skinula je pituru sa stare kapetanije ka’da je karta devera. Znam ča govoridu da je lipota iznutra, ništo ka đigerica jema bit. Ali jušto sam jučer učvrsti posteju i sad da mi karatil u nju legne? Tokalo bi betonirat podnicu. Nećemo u trošak, valja se za zimu fudrat eurima.

Gledam gre druga. Ova je građena od suhih koščic. Veće jema na njoj piture nego pupe. Da je izgrataš, moga bi piturat 70 kvadrati. I sad ti s njom hod uškuro, a ujutro se pitaj bi je ženi ili veza kaić za nju.

E bome gre jedna taman. Ždribica prava, ka dobro nasađena motika. Bokun čudan mot, ali gre prima meni ča je dobro. Nigdi sis, ali ajde, must ću čagod drugo. I eto ti je taman sela stol kraj mene. Ve sam bi diga drob u prsi i parića se čagod reć a da ni na sankrstu, kad ono sise nema i čudan mot ima, jerbo je muško.

O Gospe, toka meni jedan pelin jutros, slaba je kafa.

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here