Jutica

JUTICA

Pasala je priko rive
moton jute koprive
ni se nikog obadala
njanci na čas fermala
štedila je na milosti
lagodna svoje liposti
ni nikom dala ni trena
putena cila i paprena
vitar joj je mrsi vlase
kada je on oće za se
al i njemu dišpetna
vražja al’ furbasto sretna
i njemu se škapulala
puhnula i zabalala
nisu ni finili bali
u dva skoka je u kali
brokvala vitar da žali
o ca nam jutica fali

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here